Oblici državnog uređenja
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12 | Nivo: Univerzitet za poslovne studije, Banja Luka

Sadržaj:
Strana.
Pojam države --------------------------------------------------------------------- 3. Teritorija ------------------------------------------------------------------------- 3. Stanovništvo -------------------------------------------------------------------- 3. Državna vlast (suverenitet) -------------------------------------------------- 3. Oblici društvenog uređenja -------------------------------------------------- 4. Robovlasništvo ------------------------------------------------------------------ 4. Feudalizam ----------------------------------------------------------------------- 4. Socijalizam ----------------------------------------------------------------------- 4. Komunizam ---------------------------------------------------------------------- 5. Demokratija ---------------------------------------------------------------------- 5. Oblici državnog uređenja ------------------------------------------------------ 6. Složene ---------------------------------------------------------------------------- 6. Proste (unitarne) --------------------------------------------------------------- 6. Monarhija ------------------------------------------------------------------------ 7. - Apsolutistička monarhija ------------------------------------------------- 8.1. - Ustavna monarhija --------------------------------------------------------- 8.2. - Parlamentarna monarhija ------------------------------------------------ 8.3. Diktatura ------------------------------------------------------------------------- 8. Republika ------------------------------------------------------------------------ 9. - Skupštinski sistem -------------------------------------------------------- 10.1. - Parlamentarni sistem ---------------------------------------------------- 10.2. - Predsednički sistem ------------------------------------------------------- 10.3. Zaključak --------------------------------------------------------------------------- 11. Literatura -------------------------------------------------------------------------- 12.
Pojam države
Rečiju država se označa osnovna društvena organizacija sa najvišom vlašću u globalnom društvu. Ta društvena organizacija raspolaže legitimnim monopolom oružane moći radi ostvarivanja , kada je to neophodno, i na prinudan način određenih društvenih ciljava i vrednosti.
Tradicionalno mišljenje o definiciji države je da se ona sastoji od tri osnovna elementa:
Teritorija
Stanovništvo
Državna vlast (suverinitet)
Teritorija države je područije na koje se prostire vlast države i njenih organa, tj. To je ograničeno područije nad kojim država ima suverenitet. Taj prostor je trodimenzionalan jer ne obuhvata samo odrđeni deo zemljištne površine, već i prostor iznad njega, kao i deo zemljine unutrašnjosti ispod te površine. U okviru državne teritorije veoma su važne državne granice. Državnom granicom se obično naziva linija koja deli teritoriju dve susedne države.
Stanovništvo se kao pojam odnosi na ljude koje žive na teritoriji neke države, sa time oni moraju poštovati državnu vlast i pravni poredak te države.
_______________________________________________________________________________________________________
(1) Lukić D. Radomir, Košutić P. Budimir, Uvod u pravo, Beograd 2003 godine, str.155
Oblici društvenog uređenja
Robovlasništvo - To je nešto što je, pre svega, bilo veoma ne demokratsko. Robovi su bili oni koji su služili gospodarima i oni nisu imali na pravo glasa, mišljena i govora. Robovlasništvo bilo je dosta zastupljeno u doba antičke Grčke i Rima, a kasnije i u velikim kolonijama španskih konkvistadora. Robovi su se uvozili i izvozili. Bilo ih je puno u Americi tokom Rata za nezavisnost. Bila je to "trgovina ljudima". Ipak, i robovlasništvo je dosta važno u pogledu razvoja društvenih uređenja.
Feudalizam - Feudalizam dolazi od reči "feud" što znači komad zemlje ili imanje. Feudalizam predstavlja uređenje koje je postojalo u skoro čitavom srednjem veku. Zavisni seljaci (kmetovi) vezani su za svoj feud, koji ipak nije vlastito njihov, već pripada plemstvu. Takođe, mladi vitezovi (juniori) su morali odano da služe vladaru (monarhu) a zauzvrat su dobijali komad zemlje. Zavisni seljaci nisu lično posedovali imanje na kojem su živeli, već je o tim imanjima odlučivalo plemstvo pa i vitezovi. Feudalizam nije imao baš neke pozitivne strane, jer je ukidao slobodu zavisnog seljaka da se potpuno slobodno i nezavisno od bilo koga šeta po svom imanju. Sve je to zavisilo od vlasti. Ipak, taj društveni poredak je nestao na početku novog doba.
... 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]